Godišnjica Nikole Čupića

из ОРБВИЈАНКЕ 161

верењем непристрасноме старцу. У таквим приликама његова последња реч била је пресудна, и обично је обе стране задовољила. Спор је био свршен, страсти стишзане, а слога, сношљивост и међусобно поштовање редовно повраћено.

Својом спољашњом појавом Милутин је представљао једнога достајанственога старца, чије лице изражаваше духовитост и мушкост. Казивали су да је сасвим личио на свога сина, само је имао косу, брке и очи отвореније боје. Био је крепчијег телесног састава и много стаситији, скоро два метра висок, но увек прав као бор, а при том здравог, руменог и свакад глатко обријаног лица. У беседи разложан и слободан, у опхођају са сваким уљудан и одмерен, у оделу свога доба и ако скроман, али ипак свагда беспрекорно чист, — Милутин је својом појавом остављао трајан утисак.

Није пушио ни пио.

53) његовом (му, кнежевом), пак и њему вештог (вјешта, доброг)

51) од (с', са) негда ли (л', зар, ваљада) пријатеља;

Из овога се види, да је Милутин био добар познаник, а ваљада н давнашњи иријатељ оцу кнеза Максима, као што је и њему самоме.

55), овај ти (т) Милутин (исти), одлучан (рашителни, одважан) свагда (вазда, увек),

Овим је речено, како је Милутин био вазда готов, да одмах уђе у посао или у какву му драго опасност, кад је то само потребно било.

56), јунак од како је постао (пост'о, дошао на свет, родно се)

Овим је циљано на она разнолика јунаштва, што их је Милутин овда онда могао показати у разним приликама свога дугог, а бурног живота.

57) свет (свијет) и народе,

Овим је циљано на она многобројна путовања Милутинова по разним земљама и на његово живљење у овима.

38) одавно (давно, од старине) не склањао (свртао, уклањао) се с пута. —

ТОДИШЊЕЦА ХУ1 1

'