Godišnjica Nikole Čupića

из СРБИЈАНКЕ 163 нио Србе од њихове напасти. Шегов је род већ тако давно изумро, да се о њему више ништа у Ужицу не прича.

Кад, због чега и на који начин је Милутин и овога Фодуловића укротио, ни то се не зна.

66) Максима знавши (знадијавши, знајући, познавајући), — . |

97 узме Милутин, те к Јакову Ненадовићу оде кући (дома).

• О Јакову ближе види његов животопис у коментару на „Начело устанка Србов'“, прва чест Србијанке.

#59) себи (се) где што (ђе што, што год) дозвати (дозват, призвати) дозвољавшем (позвољавшу, допустившем) т. ј. Који је Милутин себи дозволио, да у помоћ још што год довове...

60) свога (свог', сопственога) искуства начине (дретве, канапе, мајсторије), |

70) је скупио (сабр'о, сабрао, прикупио) кроз (кроза) живот знања т. ј. И знања, што га је у животу скупио.

'') кнеза Максима храброст Јакову (му) представља (представја) Милутин, ,

72) ревност (усрдје, усрдност) непрекорно (непорочно, беспрекорно) упутву (путно, умесну, праву, истиниту), 73) награду (мазду), да је Србима (браћи) боље,

'), удобније, подесније и сносније живети, (живјет) :

· 73) погордити (узгордит узгордити) се не зна,

76), нити застранити (странпутит', тежити у страну! изван чистога (чиста) осећаја (чувства, осећања),

7), нити што више (овише), осим (кроме, сем) јунаштва дјела, борбе, боја), тражи,

78), куда вођ (вожд, Карађорђе) оком, да туде (туд', ту) скоком кнеже (исти) т. ј. Куда Карађорђе оком погледа, да ту скоком стигне кнез Максим;

79), свега, целога је себе општем (општинскоме, земаљскоме, отачаственоме) добру жртвовао (пред о, предао, посветио),

80) себе (се) не мислити т. ј. Насљедио је од својих предака. да не мисли за своју корист,

115