Godišnjica Nikole Čupića

ДВЕ ГОДИНЕ У СЛУЖБИ УЧИТЕЉСКОЈ 53

осећао дљ ћу те године урадити и више и боље него лане: |

Рад с децом у школи, и читање књига у мојој соби, испуњаваху ми све време. Али ипак сам доспевао да и околину 'своју колико толико познам. Тако сам обданице одлазио у села: Божурњу, у Брезовац, и у Врбицу (данашња варошица Аранђеловац), а у манастире под Рудником: Вољавчу и Благовештење, ишао сам нарочито у очи празника на конак. Познанике које сам у Тополи ну околини стекао поменућу доцније. |

Од мојих тополских ђака највише их се, по свршетку три основна разреда, вратило кућама да раде земљу, а неки су отишли назанате, и доцније су изишли добри мајстори, као што је био Срећко Швабић, из Божурње; неки су били вредни чиновници, као што је био Милош Богићевић. Та су оба рано преминула.

Данас је жив и врло се често само доброчинством оглашава Мијаило Павловић, честити београдски трговац, који је био такође мој ђак као једно од најлепше и најмилије деце шумадинске.

Како је онда у Гополи седео намесник за Тополско намесништво, начелник за срез јасенички, и, по врх тога, налазио се и кнежев конак: то су се онде врло често стицали и световни људи, и свештеници, и духовници из цеде оне околине, Те прилике су учиниле да, се и број мојих познаника увећа и нашара.