Godišnjica Nikole Čupića

56 из СВОЈИХ УСПОМЕНА

У Тополу је Кнез долазио обично кад је путовао у Крагујевац, или у које друго место у Србији.

А о свом Ерсном имену, Св. Климентију, 22 новембра, долазио је нарочито: да прослави славу, и да преломи колач на очину огњишту.

Том приликом, позвао би на славу обдижње окружне начелнике, који су била овлашћени повести уза се по неколико кметова и одабраних домаћина „Господару на Славу“ !

Године 1821, о Св. Климентију, Кнез је ручао с тим својим гостима у конаку. Кад је дошло време да се колач ломи, Крагујевачки прота, Јованика, намаче петрахиљ на врат, и очита прописане молитве. За то време, Кнез и сви гости, стајаху на ногама. Узевши колач да пререже, Јованика погледа у домаћина: с ким ће га преломити; Кнез нешто рече свом синовцу Ђорђу, сину Алексијеву, те овај приђе и, место стрица, ПрелОни колач с Протом.

Пошто се тај обред сврши, и сви поседаше на своја места, Кнез узе чашу, уста на ноге, и наздрави овако:

„У здравље мојих чиновника, свештеника, и свега мога возљубљеног народа !“

То је једина и сва његова здравица.

Трећи дан Кнез се је вратио у Београд, а сув ситан снег терао га је свим путем.

Тога истога дана, после по дне, био сам с намесником Михаилом у Буљубаше П. Јокића. Г'ледајући како енег сидно веје, намесник Мијаило рече да ће се Кнез много намучити у путу.

>

' Јован Симеоновић се звао и писао.

+