Godišnjica Nikole Čupića

ДВЕ ГОДИНЕ У СЛУЖБИ УЧИТЕЉСКОЈ 57

— Не брини се, ти оче Михаило за Кнеза: пред њим прте катане, а за њим се воде у поводу коњи; него се брини за онога сиромашка сељака који је у Београду продао кола дрваца те купио крупицу соли да осоли своју чељад и сточицу, па га ова мећава ухватила у Врачару, и волови му, не знајући пута, иду час десно, а час дево ! Њега ти жали !,:."

Пошто изиђосмо од старца, намесник ће рећи:

— Баш ружно и ради Господар с овим човеком ! Има право што се љути...

— За што, упитах ја.

— Како зашто: Дошао је овамо да слави крсно "име: чак из трећег округа доввао је људе на славу, а за Буљубашу Јокића није упитао ни је ли жив! Али таки су људи! Док је ваљао, био је мио и драг, а кад је остарео и онемоћао, нико њему ни главе Не окреће !.

да бављења свога у Тополи, Кнез је или ловио, или прегледао своје имање: вотњаке, винограде, и све друго што је онде имао. Запалио би дугачки чибук, огрнуо би ћурак са златном јаком, па би тако обилазио своје подруме, качаре, казане, и друге зграде ; пролазећи кроз вотњаке, — заостајао би скоро код сваке шљиве и разгледао би како је понела да роди на годину.

У Тополи онда бејаше један врло одабран домаћин, по имену Глиша, који се родио исте године кад и млађи Вождов син.

Једном Кнез упита тога сељака :

— Море, Глишо! Ко је старији о2 нас двојице, ти" или ја: