Godišnjica Nikole Čupića

62 из СВОЈИХ УСПОМЕНА

који, својим путем, учини да се и Милосав ослободи сељака и сељаци ње | | | Велика, је штета = старешине мисле АЗ свав може бити вмет у селу. Било би и боље: и праведније да се оне старају имати свакога кмета уза се, остављајући свакад селу да бира, по својој вољи и знању, свога старешину, 'овога кмета !

Петар Денић, писар среза јасеничкога. У оно време канцеларија јасеничком срезу била је у Тополи. Срески начелник био је неки Костадин ПавЛловић, из Врбице, човек неписмен, који је ретко и долазио у Топоду, него је седео код своје куће, у Врбици. Канцеларијом, и готово. целим срезом, управљао је срески писар, Петар Денић, родом из Крагујевца. |

Денић бејаше млад човек, нежењен, мало школован, али врло вешт у службеним пословима ;, вредан, тачан, и похвално заузет за школе и за шко-. ловање. С њим сам се познао „одмах по свом 46ласку, и спријатељили смо се тако да смо живелу као два брата, све до његове смрти, која га снађе · •. 18 августа 1866, у Београду, кад оно мораше холера у тој вароши. “5

Може бити, доцније, причајући о другим сво- , јим тополским познаницима, да ћу имати: прилике, још који пут поменути Денићево име и његов рад. _ Засад нека је доста и ово оволико. |

У Милан Марновић-Ђата.' Међу старијим Тополцима затекао сам и неког Милана Марковића Ђапу.

" Не знам од чега му је лошао надимак Ђапа.