Godišnjica Nikole Čupića

74 из СВОЈИХ УСПОМЕНА

каже: мора као начелник, мора као капетан! Него свак вели: „Мора као попа !“...

У Јарменовцима, пред механом, стоје неколики војници.

Путник, видећи њих, упита Попа Јована Ко су, н рашта су ту:

— Ово су они што продају гору по Руднику, одговори он.

— Како то, продају гору :

— Пре смо ми мучили се секући ерадом гору у Гуднику, а Правителство се досети, и посла ове војнике, те нам они сада продаду и обележе што нам треба, па сечемо сербез'!

То су били војници које је војни министар био послао да чувају гору у Руднику !...

Једном, лицем на Св. Плију, Поп Јован је денуо сено око неке младе високе јотике, која је на врху имала своју круну или ћубу.

Катрањари, гонећи катран озго из Рујна, ударе друмом низ Јасеницу па, видећи да поп ради на дан тако великога свеца, један од њих повиче:

— Ала, глајте људи попа: дене сијено на Светог Илију !..

Поп Јован ухвати ону јошику за стабло, ин узме је њихати, говорећи:

— Јошика је, брате, ето виђи, јошика: није Свети Илија, ни дао Бог !

у Попа Јована бејаше брат Гаја Крстић, члан суда рудничкога, који је под старост добио пензију, и дошао у Јарменовце да живи.