Godišnjica Nikole Čupića

ДВЕ ГОДИНЕ У СЛУЖБИ УЧИТЕЉСКОЈ 75

Гаја, човек стар, сед као овца, а без женеи деце, загледа се у неку девојку онде у селу, и поуми да је узме, али ипак најпре упита брата:

— Ја не знам, попо, шта ћеш ми рећи ти! ја овако сам баш не могу. Зато бих рад био оженити се. Истина ја јесам обелео, али код себе не припознајем још никаке валинке !....

— Гајо, брате, одговори поп: — Ако теби не смета што друго, онда се ти жени слободно. Узми ти ту младу девојку, па, и ако си сад тако као снег бео, неће проћи ни месец дана, а ти ћеш њој бити црњи од угљена!...

Гаја разуме смисао овом савету, и не ожени се.

Године 1859, јула 25, у Крагујевцу, у кући трговца Мике Вуловића, био је онај Архијерејски Сабор, који је изабрао шабачкога јепископа Михаила за Архијепископа београдског и Митрополита српског. У том сабору председавао је ужички Јемисвоп Јанићије, а заседавали су: неготински јепископ Ђерасим, и шабачки — Миаило; даље: архимандрит благовештенски Василије; архимандрит љубостињски Јанићије, и каленићски Макарије; проте: београдски Илија Новаковић; војни Х. Димитрије Јовановић; руднички Петар Протић, и крагујевачки «Јован Симеуновић, и, најпосле, свештеници: Станко Димитријевић, Стеван Јаковљевић и Јован Крстић..

Овај последњи главом је био наш Поп Јован из Јарменоваца !

Чича Пера и Жупуњеса Катарина. Малко испод тополске школе, тополска је црква, коју је 1811 године подигао Карађорђе, а испод цркве је кућа