Godišnjica Nikole Čupića

16 из СВОЈИХ УСПОМЕНА

Кнеза Александра Карађорђевића. Ова је кућа оправљена од старих вождових кула. А школу је из нова начинио и каменом оградом опасао Кнез Александар. Еле, вад разгледате, излази да је то све кућа и имовина Кнежева. Бар тако бејаше онда!

У тој Кнежевој кући, у том „Конаку“, како су га онда звали, управник бејаше неки Чича Џера Андрејевић, Призренац, неки рођак Сими Игуманову. То бејаше старац с оне стране 70 лета! За себе он говораше:

— Има педесет година како пијем духан ! Мени се већ сва крв претворила у зивт: Зато мене буве никад не пецају! |

У тога Чича-Пере бејаше жена, неба Катарина, Молдовљанка родом. Њу су сељаци звали: 10Спођа Катарина, а Кнез и његови дворани звали су је лЛупуњеса Катарина. Та је жена могла имати 40—415 година. Крупна, пуна више него обично, једра и здрава, а на доколици у „Конаку“ боравећи, она готово није знала шта да ради од силнога здравља !

Кад сам ја дошао у Тополу, јавно сам се и Чича-ПЦерин и Госпођи Катарини, колико да ме знају, али сам гледао да им не одлазим често. Истина, Чача Пера ме је одмах заинтересовао неким својим причањем, али се Госпођа Катарина понашала тако да ме је више отуђивала, него присвајала. Чича Пера ме је овда онда звао да му пишем писма, или да му склопим рачуне о трошковима у Конаву, и то сам му, као стару човеку, чинио врло радо. Иначе сам се обично затварао у своју самоћу, радно сам с децом у школи, или сам чптао у“ својој соби, или сам саслушавао старца Буљубашу Петра Јокића.