Godišnjica Nikole Čupića

ДВЕ ГОДИНЕ У СЛУЖБИ УЧИТЕЉСКОЈ Рд

Једном, кад ја држах час у школи, дође момак од Госпође Катарине, и затражи: да јој пошљем ђаке да чешљају вуну из коначних јастука !

-— Сад сам у послу, рекох ја: — кад изиђем из школе, доћи ћу сам у Конак да говорим с Госпођом. Момак оде.

Мало потраја, па ево саме Госпође Катарине, и срдито викну:

— Зашто Господине Учитељу, не дате ђаке да чешљају вуну Књазу'

— Молим вас Госпођо, одговорих ја: — ова деца нису моја. Она имају своје родитеље. Од њих их иштите, а ја их сам дати не могу!

—- Досад су сви учитељи давали децу; само ви не слушате Књаза !

— Не говорите тако, Госпођо! Кнеза ја слушам ; али туђу децу не смем ником давати на кулук !

— Ово се ради за Књаза !

— Е, Госпођо, допустите ми да кажем: у Чича-Цериним рачунима, стоје наднице, које су плаћане чешљарицама, вуне...

— Ха, древну Госпођа: — ти хоћеш да будеш моја контрола!! Сутра идем у Београд, да те тужим Књазу !

— Идите куд вам драго, само ми се мичите из школе!

Она одлете као помамна.

Сутра дан одиста упуњееса седе у кола, и одјезди у Београд. Могао сам се ласно досетити како ће ме лепо препоручити !..

После неколико дана врати се из Београда. Ћутала, је. Није се знадо шта је урадила.