Godišnjica Nikole Čupića

ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ 83 „нНадмашају Турке. Што се ових последњих тиче, „и ако им њихов закон не крати да имају више „жена, па им не забрањује ни наложнице држати, „опет само великаши држе више од једне или двеју „жена, а и деце немају много. И та деца, по смрти „родитеља, остају на милост и немилост Богу и „великашима турским, јербо и најзнатније Гурке „урођенике њихова деца ретко наслеђују; жене им „наслеђују врло мало, наложнице ништа осим гото„вога новца који би се затекао, па и то више „кришом (етр. 114—115).“

Из Београда се пошло даље 26 јуна 1664 са више од две стотине кола све са три, а нека иса четири коња и са многим оседланим коњима. Из Београда се дошло у Исарџик (Гроцку), одакле се оставља Дунав за леђима. Посланик је имао четворе каруце са по шест коња у свакима. У једнима, се возио он са лордом Хауардом и грофом Хербертштајном; у другима и трећима били су преузвишени синовци и лорд Хеј са капеланом и осталима, а четврте, најбогатије, каруце ишле су празне, јер су намењене биле на поклон турском цару у Дренопољу. Остали од дружине и свите имали су обично сваки своја кола, где су им стајале ствари. где им је била постеља, и обично у један сат јутра трубачи би давали знак да се устаје и то двапут; први пут за спремање а други пут за полазак. Тада би се ношло, уз осветљење машалама, да би се путовање по врућини избегло, па би се ишло до првог ноћишта, унапред одређеног. Тамо би, на послетку, стигли и они којима би се, на коњма или на колима, на путу што десило. Састанак би тај био око девет сати, према томе како би дужина пута, за тај дан одређена, била већа или мања.

6%