Godišnjica Nikole Čupića

82 ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ.

„Нарочито у земљама на ново освојеним. Приликом „каквога новог освојења обичај је захватити прво „имање побеђенога владаоца и имања оних који су „изгинули или утекли, по том дохотке црквене и „краљевске. Све се то подели у тимаре, а што остане »у рукама оних хришћана који се затеку на својим „имањима и вољни су да остану, то се не дира и „пушта им се и да уживају и да наслеђују, као „што рекох, неки упола неки у целини, под онаким различитим уветима како су им при освојењу обе„ћали и утврдили (стр. 111—118),“:

За тим прелази на врло занимљиву карактеристику целе земље. „Нешто њихова тиранска вла»давина —- наставља писац — нешто лењост и „охолост урођеника узрок је да су све турске земље утака пустиња, да често за читав дан пута једва, „видите по једно село, и то како уз Дунав до Бео„града, тако и у путовању до Дренопоља. Видите „простране шуме и поља с врло богатим њивама, „или са свим пуста, или као најпростије пашњаке, упа и стоке видећете тек овде онде коју незнатну „томилицу, а радници су овде, као што сам казао, „само хришћани (етр. 113—114),“

По том прелази на веру. „Хришћани већином „припадају грчкој цркви, и имају, као и католици, фу већини великих вароши своје капеле и цркве, „и свуда потпуну верску слободу. Исто то пмају усвуда и Јевреји, ма да их је мање на броју. „Хришћани и Јевреји кад се саставе, бројем далеко

! У ствари, освојена земља узимала се у хас тј. државно царско добро. Хас се делио на зијамете и тимаре, али је увек нешто остајало или за издржање осталих чиновника и старешина или за потребе двора. Овим хасовима још се у нас зна траг у Хас-Буковицт (која се сад пише Азбуковица у Подрињу у Србији), у гасу у Подимљу, итд.