Godišnjica Nikole Čupića

84 ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ

Станови нам нису одређивани по варошима или по селима, него обично у пољу или у равници, крај каква извора или моста, где би нас свагда чекали разапети чадори, а кувари су већ били у послу да спремају ручак. По подне би настојник кухиње с једним делом кувара (јербо је један део кувара остајао да се стара за вечеру) пошао напред, да спрема за сутра-дан све што треба. На тај начин било је ово путовање у колима, да се боље помислити не може. :

Јуна 28-ога стигло се у Коларе. „Одавде се „бележи писац — види Смедерево, некада чувена „престоница Србије и колонија римска, али сада са „свим опала. Још се тамо налазе остатци мале ка„пеле посвећене Богородици, а становници католици „чувени су и сад по њихову сиромаштву и тврдоћи „у вери као што им је место некада чувено било „по богаству и по слави њиховој (стр. 122).“

За тим се помиње Хасан-пашина Паланка као тврдињица или селониште од коњичких излета. Описује се као место ограђено палисадима или кољем, које је само једно за друго позакивано и улепљено. У тој огради су „куће у којима унутра има само »дима, а споља су говеђом балегом олепљене „стр тааје |

После малог одмора, настављен је пут, и 1-ога јула се дошло у Баточину (Водацлт), а сутра-дан у Јагодину (Јосада). За Јагодину писац каже „да „је место од природе пријатно и згодно за забаве, „јер је обилато чесмама, које су у вруће доба го„дине велико опорављење за путнике (етр. 123).“

Од Јагодине су прешли преко лепог и јаког дрвеног моста реку Мораву „којом се дели Србија, од Бугарске (стр. 125).“