Godišnjica Nikole Čupića

86 ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ

„(стр. 127—128).- Мало раније, код Илока, на стр. 99, писац спомиње да је видео гроб једног сина Краља Босанскога уз развалине некаква манастира.

Јула 15-ог стигоше у Софију, главно место Бугарске, где понајчешће станује беглербег или вицекраљ Грчке (Румелије), зато што је у том месту становништво махом турско. „Варош та нема зи»дова, али нас пред њом ерете хиљада коњаника, „и кад у варош уђосмо, сусретоше нас грађани „такође под оружјем, распоређени по занатима и „по улицама кроз које смо ми пролазили. Пошто уварош нема утврђења, нема ни великих топова „(стр, 129). Ту се налазио и католички владика и била је и црква католичка изван вароши. Писац је забележио (стр. 129) да је та црква подигнута пре више од 140 година.

Писац по том бележи како се по одласку из Софије види планина Родопа (Водоре). Помиње како се прича да је у тој планини Орфеј слатко свирао у своју харфу. Још се прича за те планине да у њима има седам јаких извора, које мештане и сад зову Орфејевим Изворима, и за које говори да им је почетак у сузама које је Орфеј проливао за својом женом Евридиком (стр. 130—181). Мало даље, при реци Марици (Неђгиз), писац помиње како је та река славна што је често помињу песници, а нарочито што се у вези с њом помиње Орфеј „који је из љутње што је изгубио своју жену „Евридику омрзао цео женски род и тога ради увео „обичај љубави међу мушкима. Тога ради су га «Циконијске госпође (Стеомап Мајгопз) исекле у „комаде и тако га побацале у реку (стр. 1883—134).“

За планине Родопу и Балкан (Наетпз) спомиње како оне деле Бугарску од Романије, која