Godišnjica Nikole Čupića

92 ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ

„наочитије показао величанство и славу отоманску, „беше наредио да се ту донесе сума од 379 хи„љада талира, да се пред нама разда војницима и „официрима дворским као тромесечна плата, што. „се обично чини приликом кад султан прима стране „посланике. Кад би ко од официра био прозван »да новац прими (било то од јаничара или од спа„Хија), за њим би свагда пошао неко 'од млађих »му да прими новац, који је раздаван у црвеним „кожним кесама, свака са 500 талира. То је тра„јало скоро два сата. По том је служен ручак. За „првим столом били су ванредни и редовни послаБик (који је пред ванреднога из Цариграда у »„ђренопоље на сусрет изашао), велики везир и „највећи великаши. За другим столовима били су „остали племићи се осталим пашама и везирима. „Остатак свите сео је прекрштених ногу по паутосу, где су као ћилимови прострте биле црвене „коже, на које је стављано јело. Осим меса и рибе „најзнатнија су била јела од шећера и од различних „мириса, а од пића је служена само вода и шербет, „ли су послужници били многобројни и господски „одевени. Докле је посланство ручало, поклони цара „аустријског, многобројни, одабрани и бесцени, ноушени су међу Гурцима по двору да их свак може увидети и дивити им се. После ручка раздати су „кафтани који се огрћу кад се излази пред султана, „а капиџи-баша јави да је султан готов. По том ује амбасадор уведен к султану, а за њим племићи „његове пратње, сваки међу двојицом одличних ТГу„рака. Посланик је предао султану царево писмо. „Султан се просто блистао у злату и у драгом „камењу, што се нигде на једном месту не држи, унего се за њим носи на камилама ма куда да