Godišnjica Nikole Čupića

ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ 93

„пође. Послове посланства посланик је у кратко „споменуо, али је султан одговорио о томе врло „мало, рекавши да ће се све то свршити у Цари„граду“. |

„Августа 16-ог велики везир позва посланике „По главну господу њихову к себи на ручак у један „двор изван вароши, који је припадао дренопољ„ском муфтији. После ручка је сто Турака на добрим „коњма и у добром оделу извело коњичку игру „ес ретком вештином и успехом. Они су се један „на другога џилитима бацали с толиком вештином „и снагом, да је било право чудо како су се умели „сачувати и извити, и ако су два три била опасно „рањена, ако не и убијена“.

С овим се управо свршавају белешке Џона Бурбурп које би нас могле занимати. Свршетак његове књиге испуњају разне карактеристике турских навика и обичаја, које је или он сам сазнао приликом тога путовања, или му их је казивао један потурчењак Талијанац, који је као лекар служио при турекоме двору у Дренопољу. Из тих карактеристика изабраћемо оне које нам се чине најзнаменатије. На прво место стављамо један случај који баца оштру светлост на ред турскога двора и врховних му кругова. „Обичај је, вели писац, у Ото„манском Двору када куд Султан полази, да сеон „при поласку милостиво поклони чиновницима двор„еким. Чауш-башина је дужност тада да у име свију „захвали Његовом Величанству и гласно узвикне „»Дуго да живи наш Господар, Краљ, ит. д.“ Кад „се у време бављења посланства у ЛДренопољу сул„тан кретао за војнички стан пред Дренопољем, „одакле је мислио ићи у Галипоље, чауш-баша, за-