Godišnjica Nikole Čupića

94 ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ

„буњен нечим другим, заборави извршити што је „требало. Султан се учини да то није опазио, али „кад стиже у војнички стан, извести великог ве„зира о тој погрешци. Овај похита одмах у свој ча„дор, заповедивши да се тамо донесу Фалаке за, де„генеке. Велики чиновници, који су се ту били „екупили, згледаше се питајући се за кога је то. „Онда везир заповеди чауш-баши да легне, те се „њему удари сто дегенека по табанима. Чим се то „евршило, чауш-баша паде к ногама великог везира, „отимљући се да га пољуби у екут и да се поврати „у милост његову. Али му велики везир љутито окрете „леђа, назвавши га рђом, али га замоливши да у „напредак боље пази на своје дужности, јер ће га „други пут удавити. И несрећник је све то издржао „са стрпљењем, на су сутра-дан и он и велики везир „били епет у двору, свак на свом послу, као да „ништа било није (стр. 167—169). )“

Прелазећи на војничку дисциплину у ошите, писац наводи да имају више забуне него реда и да се недостатак реда накнађа просто силом. За градове каже да су им голи и јадни, зато што ништа не оправљају, осем понеких граничних градова и вароши, па и то им раде потурчењаци, јер од њих нико не зна како то треба радити (стр. 170—171).

„Иста се така небрига и немар -— маставља „писац — види по њиховим кућама, баштама и свима „грађевинама њиховим осим јавних зграда, а као " „што сам Пан напоменуо, то није чудо кад се

) Вредно је забележити да је чауш-баша по Хамеру (Пез аи пр Кејсћез УеЕаајзуеттаввипе пола Убаабвуегуу а ипо Утеп 1815 ГП) био маршал царства и министар унутрашње извршне власти.