Godišnjica Nikole Čupića

96 ПУГТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ

„питоме и без страха зато што их Турци никад „пуцањем не узнемирују, да сам гледао како на „дрвету седе и после пуцња којим су им од на„шега друштва пушком неке другарице оборене, „тако да понека, првим пуцњем промашена, од. „другога убијена буде. А пуцање на те птице само „је нама допуштено, из нарочитих обзира и пажње „(етр. 178—179).“

Занимљиво је забележити пажњу којом је царски аустријски посланик служен од нарочито за то посланог султановог изасланика, који га је од границе свуда пратио и спроводио, да му на услузи буде. „За време пута на свима станицама ручак „је спреман око 10 сати, под нарочитим за то при„готовљеним чадором. Чим би посланик ступио у „тај чадор, изасланик, који га је ту чекао, скочио „би на ноге да га поздрави добродошлицом, па би „замолио и њега и племиће који су му чинили „друштво да седну. За свакога је спремљен био по „један јастук, а за посланика су била спремљена, „два, јер он није могао да прекрети ноге, а није „хтео да се служи столицом коју су му нудили. „Пошто би тако мало поседели, два изасланикова „момка (крупни људи од четрдесет година) пошли „би од једног госта до другог; један би наднео над „свакога Фино откани убрус којим би себи заклонио „и лице и руке, а други би за њим носио сребрну „кадионицу с мирисом, па би свакоме накадио лице „И руке. Кад би се то извршило и кадионица из„Нела, други би се свилен убрус пружио гостима „преко крила и преко колена, а други момак би „понео ружичну воду, којом би гости образ и браду „себи намирисали. Пошто би се и то свршило и „изнело, простро би се преко колена други ланен