Godišnjica Nikole Čupića

116 ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ

„једнога не штеде. Кад праве излете на турску „границу, свакада дођу натоварени пљачком. Неки „људи, којима се веровати може, уверавали су нас „да ву Морлаци тако јаки, да четворица могу узети „на рамена коњаника на коњу, па га однети кат„кад на дванаест или тринаест стопа најопаснијим „и најтешњим местима у планини. То су огледали „приликом кад је неки од њихових главних ОФИ„цира преко тих планина прелазио. Хаљине су им „различите боје. Обућа им је парче коже, учињене „или каткад просто само осушене, и то вежу за _ „ногу каишима или узицама које се врх ноге укр„штају, те тако тај ђон (опанак) држе. На ногама „до колена носе доколенице од чохе или од коже „које се састављају с чакширама боје црвене или „какве друге, која се коме допада. ЏПршњаци им. „немају рукава, већ их замењују рукави од кошуље, „дугачки и широки, без икаквих запонаца, који су „около као гајтаном оивичени. Капе су им дугачке „од црвене чохе, те падају час на једну час на „другу страну; на њима спреда има камен за који „су заденута као три пера, од гвожђа танко начи„њена. Сељаци Морлаци обично не иду никуд без „сикире; војници носе сабљу (стр. 18—14).“ Овом опису са свим одговара слика која је пред страном 13-0м.

Путник се зауставио у Сплету једанаест дана, отишавши и до Солина и до Клиса. За Оплет каже да у оно време у њем није било гостионице, те су путници преноћили у неким собама у карантину, које су служиле као хан трговцима из Босне а биле место намештаја пуне инсеката. По обичају који и сад већином влада у Турској, ови су путници носили уза се душеке, који су им и у Сплету тре-