Godišnjica Nikole Čupića

118 _ ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ

Дубровник путници нису видели, јер се на њих сумњало да не буду кугом заражени. Писац бележи да је пристаниште Републике Дубровачке боље од свих осталих која су дотле видели. За околину каже да је покривена виноградима, баштама и пољским кућама дубровачких грађана. „Дубров-

„чани — напомиње писац — имају муку да се опо„раве од помамнога земљотреса који је варош скоро „целу, заједно са становницима, упропастио пре „неких дванаест година. Морнар један који се онда „затекао код врата Светога Крста уверавао ме је „да му се чинило да ће се њихова лађа на води „раздробити у комаде, што се, колико ја знам, не

„може објаснити никаквом природном појавом. Још „ми је рекао да је том приликом вода кључала баш „као да је у лонцу на ватри, што је, без сумње, „долазило од паре која је из земље у дно воде изби„јала. Дубровчани су се драговољно ставили под „заштиту Турске, и за спокојство које имају плаћају „Турској годишњи данак (стр. 89—40),“

Планине арбанаске које се виде с мора кад се прође ушће Бојане писац везује за Македонију, којим се именом елужи и за осталу Арбанију. Знаменита је, у том погледу, белешка о Кимари и о Кимариотима. Кимара је приморски планински предео у јужној Арбанији, јужно од Авлоне. „У том „пределу — бележи писац —- има близу мора пет „или шест села која се бране од Турака и никако

ПНЕ опсадну вејску код Шибеника — навале на Клис, ту ра-

запну турске чадорове, а њихов заповедник стави на главу турбан „Текели: Мустафа-паше, нађен у стану после боја на Шибенику. „Тих дукавством преварена посада, отвори град, а пао е ИВА на„трну и отму га.“ Еупуа ЕтТепа! Хагтаџуе об 'тауејв. 1. Гопдоп

1846, стр. 149. У осталом, о истоме се догађају говори ~ даље у опису дела Евлијина.