Godišnjica Nikole Čupića
(%
129 пуТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ
„нампрнице. Ови катови хана имају ходнике или „галерије унаоколо, које гледају у двориште, а из „којих се улази у различите отворене мале собе. „Ти су ханови лепи видети споља, а нису „непријатни ни изнутра. Зидани су обично од ка„мена, с великим вратима на уласку, и с џамијицом „или црквицом у средини за побожне. Овако што „било би добро увести и у хришћанским земљама, „јер су тамо силне гостионице, пивнице итд. само „извор разврата који штете веру па и државу, јер „се ту не само склања развратник, безбожник и „пијанац, него и беспосличар, и лењивац, и скит„ница, и крадљивац. Ту гости плаћају двоструко „оно што поједу и попију ни знаш зашто ни крошто; „ту пропада хиљадама душа и богатих и сиромашуних, и одатле многи богаташи дочекају да помру „као пропалице.““) За тим препоручује да се ханови подигну по великим трговачким местима у Европи. Леп хан описује путник на јужној страни Мраморнога Мора у Мудањи, пристаништу Брусе,
који је имао два ката и био подељен на собе. У
једној варошици близу Омирне писац описује караван-серај са софом дуж зидова, са димњацима на сваких осам или девет стопа, где је ханџија свакога
· 1) У ствари треба разликовати ганове од караван-сераја. Ови последњи су само за путнике, и њима припада онај облик простране дворане с димњацима и с одморником уза зидове и међу димњацима. Ти су караван-серајш по путовима, а и по варошима. Ханови су нак као мала тржишта, врста безистана, спремљена у неку руку, за иностране трговце. Хан од караван-сераја лепо је разликовао Др. Браун у путним саџискама из 1669 год. баш за Београд, у коме описује поближе два трговачка хана. Види Споменик Срп. Кр. Академије 1Х, стр. 36. Из дела Евлија-ефендије о турским варошима још се боље види како треба разликовати станове од караван-сераја и како то није једно исто. Описујући. Цариград, он броји ганове трговачке. За персијски (који стоји и. сад) пише да има 70 одељака, а спомиње ханове и са 200 па и са 300 одељака. Био је хан и за продају робља. Е