Godišnjica Nikole Čupića

ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ 193

служио још и асуром. Испод путника, коњи су њихови везани били за кочиће, а јечма и сламе положили су им покрај софе пре него што су сами легли. Средина те зграде ипак је имала ред мраморних стубова, који су с уласком везивали (стр. 204). У Бруси видео је путник три четири врло лепа хана на два боја, покривена оловом, са собама сазиданим на кубета, у које је светлост кроз кубе долазила (стр. 189). Мети је ред био и по свему осталоме царству. ТУ.

Пошто имамо посла с путником образованим, посматраоцем хладним и правичним, који у својим белешкама не показује нигде ни сенку фанатизма, вредно је да покупимо шта је он из године 16795 забележио о Васељенској Патријаршији.

„Чим доепесмо, семислисмо да одемо код цари„градског Патријарха, који се звао Партеније, да „Видимо како живи и да му предамо књигу коју је „као поклон послао му по нама протопоп из Крфа.') „Двор и црква патријаршијска налазе се у подграђу „Балата, на западном крају Цариграда. Патријарха „поздрависмо баш кад је излазио из цркве. по оби„чају грчком, с дубоким поклоном, пољубивши га у „руку или у бројанице, примакавши исте прво „К устима, па онда к челу. Обично одело патријархово „није много различито од одела калуђера реда св. „Василија. Одело се то састоји од дугачке ха„љине од црног лаког вуненог ткања и црне капе — а) Из патријартијских спискова зна се да је Партеније управљао црквом од 1 јануара 1675 до 24 окт. 1676 по четврти

пут. И заиста су у то време патријарси слазиди с престола и враћали се на исти по неколико пута.