Godišnjica Nikole Čupića

194 _ ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ

„С црном подвеском; тако често носе и остале вла„дике, архимандрити и игумани. Киви веома про„сто; двор му је као у нас најобичнија кућа. Црква „је патријаршијека грађевина малена и мрачна, без „икаквих украса и лепоте, пошто је источна црква „у свем турском царству врло притешњена. У тој „се цркви чува стуб, за који кажу да је био при„везан Христос кад га је Пилат шибао.

„Патријарси зависе од султана и у црквеним „и у световним стварима, јер међусобне хришћанске „распре суде Турци. Они своје достојанство купују „екупо и држе га с грдном муком: али је свештен„ство грчко тако похлапно за тим положајем, да „се код великог везира просто надмећу као уценом, „тако да овоме нема већега задовољства него да „гледа како се они међу собом чупају око тога ко »ће на његов млин више воде нагнати. Грчки ка„луђери просто откупљују то достојанство грдним „сумама новаца, које после цеде од сиромашних „сељака грчких. Па кад су га већ једном добили, „сигурно им је само докле други какав владика не „понуди још више, или докле им се не натовари „за врат каква кривица, па им се објави да су зба„чени, а то везир једва чека, јер он збацује опту„женога. Али то владике нимало не плаши, тако „да је у простору од пет година збачено пет па„тријараха. Неки су погубљени; неки су утекли; „једнога сам ја видео у Занти, а кажу да још један „има у Смирни.

„Власт, добивену симонијом, они одржавају „тиранијом. Јер чим узму власт у руке, они се „одмах обраћају свима владикама тражећи накнаду „утрошене суме. Који владика покуша да се извуче, „они га збаце и на његово место пошљу другога.