Godišnjica Nikole Čupića

ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ — 125

„Владике за тим притисну ниже свештенство, које „се окоми на прости народ, или откида од уста себи „и деци својој. Али се догађа да патријарси обе»ћају колико нису у стању скупити, и цркву тако „по турски употребљују, да она дуго опстати не „може, ако се Бог на њу не смилује. Кавивали су „ми да патријарх Партеније још дугује педесет кеса „(свака по 500 гроша), тј. скоро 25000 талира „или 6000 литара стерлинга, што га мора силно „тиштати, пошто се, при садашњем сиротном стању „цркве, толика сума тешко може извадити (стр. „194—125)“.

у.

Из путовања по Грчкој вредно је да забележимо како се у Лепанту дочекивао паша.

„Дошли смо — бележи путник — у незгодно „доба да видимо ово место (Епакто или Лепанто у „Коринатском Заливу). Чим сутра-дан свану, све „се барке узаптише да иду пред пашу од Мореје, „коме беше дошла заповест да дође у Лепанто и „у Санта-Мавру, да попали све шајке и гусарске „лађе које нађе. У осталом ниједна га чекала није. „На тај глас сва се варош упрепасти: нико да се „помоли из куће; нико да отвори дућан или врата. » О прозора нашега стана који су гледали на при„станиште, ми смо из собе могли гледати долазак „пашин. Он вођаше са собом у свити на пет сто„тина људи и педесет Оловена (Езсјауопз) као своју „тарду. Прелазио је из Востице, морејске вароши

„на другој страни залива, епрам Лепанта. Пред „Њим је ишло у једној барца неколико таламбаса, „и неколико зурлаша, а један Арапин је ударао у „сантур (пираје), музички инструменат чудноватога,