Godišnjica Nikole Čupića

126 · пуУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ

„звука. Још су пред њим носили два коњска репа „наврх дугачке мотке, којима се означавала висина „достојанства његова. Кад је ушао у пристаниште, „пукло је пет топова, а војвода (уотуоде), кадија и „главни варошки чиновници дођоше на ону капију, „на којој се извезао, да га пољубе у скут и да му „учине све могућне почасти. Чим се извезао, узјаха „на коња и одјаха кући војводиној, а други му сле„доваху пешице. Сутрадан ухапси емира место „брата његова, који је давно негде некога у ва„роши убио, али се спор расправио новцем, јер је „новца ради паша то чинио. Сутра-дан нареди да „му педесет коња издаду мусломани, педесет „јевреји, а тридесет хришћани, којих је у вароши „најмање (стр. 827—829)“.

МТ.

Прешавши у Мореју путници су добили прилике да посматрају живот пастира негде у околини Патраса, и [. Хвелер је о томе забележио врло занимљивих података.

„Једнога дана —- читамо на стр. 329 — кре»немо се у планину и поведемо нашега Грка до»маћина и вођу, а ради смо били да се прођемо »и да што купимо за храну. На једну миљу од пута „прођосмо нека стада, али сама, без пастира. Про„дужимо пут уз планину и на једном вису епазимо „двадесет или тридесет пастира где седе унаоколо. „Мени падоше на памет приче о пастирима у Арка„Дији, која није далеко одатле. Помислих на какву „свечаност, какву удадбу неке пастирке, на којој су „пастири играли, па од игре уморни, поседали да „се одморе и да се заложе добрим вином и дебелом