Godišnjica Nikole Čupića

ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ 129

„Остали су калуђери, и они раде све што је тој „задрузи потребно: једни обделавају земљу; други „чувају стада. Џо пољу ћете их у том послу ви»дети сваки дан, осим свеца и недеље, када иду „у цркву. Осим тога имају архимандрите који се „зову игумани и који се сваке две године мењају „избором. Кад смо ми манастир походили, игуман „је био Григорије, човек бистар, који је старо„грчки знао доста добро. У долини манастирској „роди добра вина, уља, жита, меда. Свуд по земљи „манастирској, горе и доле, видећете разне коли„»бице, у којима калуђери станују, сваки своме „послу близу. То се зову метољије, иста реч којом „бу стари Грци називали колоније. Од тога имања „они су имали леп доходак, али су од неколико „година осиромашили, и привуђени су да продају „сребро из цркве, да би платили порезу која износи 200 талира на годину. Још имају дохотка од при» 5 5 „лога, али то много бити не може, пошто је свет „свуд унаоколо пао у грдну спротињу.) Још им »од неколико година јако досађују Турци који до„Лазе гомилама да их пљачкају и злостављају, па „том приликом по некога и убију. Доведени тако „До пропасти, отишли су да се жале у Цараграду „на та несносна насиља, противна њиховим потвр„ђеним повластицама. На то им буде одређен један „јањичар да их брани, и сад морају плаћати и издр„жавати тога браниоца.“

„У манастиру се живи доста добро, кад се на „ум узме како се живи у тој околини уопште.

ђ) Мало даље, стр. 6028, а на другом месту Грчке писад бележи како је видео празно седо које се било раселило зато што људи нису могли више да плаћају порезе. Ту је био остао само један Арбанас, који је путнике на ноћиште примио.

ТОДИШЊИЦА ХУП о