Godišnjica Nikole Čupića

130 пуУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ

„СОтранце примају врло лепо као што се чини по „манастирима на западу, и ако они немају ни до„ходака ни средстава којима западни манастири „располажу. За нас заклаше добро јагње и частише „нас врло срдачно и хришћански пиринчем, граш„ком, маслинкама, сиром, хлебом и вином. Ћелије „у којима они живе собице су од камена, на свод „озидане, и свак има своју. Киве као и остали „грчки калуђери; меса не једу никада, а уз постове „се хране врло рђаво. Устају три сата пре зоре, „те иду на јутрењу. Три сата позније долази служба, „кад се сунце рађа. Вечерња се служи два сата „пред ноћ. Осим тога има још преко дан часова, „а у трпезарији се моли Богу и пред ручак и пред „вечеру. Једу сви заједно у трпезарији, у којој су „бе обе стране дугачки столови од белога мрамора. „Места су им по старешинству, а игуман има за„себан сто уврх трпезарије, и ту он сам једе. Имају „обреде и пре и после ручка. Ево шта раде после „ручка. Пошто су сви ручали и дигли се, нико још „не излази, него се на послужавнику донесе комад „хлеба и чаша вина, и то се метне на сто пред „игумана. Он као да то свешта молитвама као при„чешће, и пошто то сврши, нови се редом по трпеузарији од једнога до другога, и сваки од хлеба „откине по мрвицу, и сваки из чаше сркне по гут„љајић. По том се још читају захвалне молитве, и „По том сваки иде у своју ћелију.

„На по миље од манастира живео је један „испосник. Испосница му је на југоисточном окрајку „једне стене. То је кућерак и лепа капелица на „најузвишенијем крају велике баште, која је лепа „самом природом, и без вештине и без трошка. Огра»ђена је шибљем које је никло само, а на врху је