Godišnjica Nikole Čupića

ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ 3]

„ограда стена. Мало ниже куће, на доњем крају „баште, има извор прекрасне воде, и близу је и „водопад речице која силази с Хеликона, тако да „се може са задовољством гледати падање воде, без „досадне хуке за уши. Испосник је одевен простом „калуђерском хаљином која је обојена ораховим „љускама; само се храни још горе него остали ка„луђери. Он једе само по мало хлеба и зеља; пије „само воде, па и то само недељом, уторником, „четвртком и суботом. О великим празницима једе „мало меда и хлеба, али вина, осим о причешћу, „никада не окуша. Време које му од службе Богу „претиче, употребљава на писање црквених књига. „Уза њ живи млађи му брат, који се о њему брине, „али не живи тако. као он; овај, опет, у своје „празно време реже крстове ванредно занимљиво. „Изрезотине су шупље и тако лепе да се веровати „не може. Он изрезује главне догађаје хришћанске „вере: рођење Христово, Благовести, итд. али нај„више смрт и страдање Христово. Ја нудих за један „тај крст десет талира, али кад је чуо дасе миу „Енглеској нећемо њиме служити у верским обре„дима, не хтеде га дати.“ По том је путник походио колибу двојице калуђера који су ту обделавали башту за боб и грашак, потом другу, код које је четири до пет стотина кошница. Најпосле су се морали журити да оставе манастир зато што су јањичари пратње њихове били на досади иштући овнове, пиринач, вино, да би ждерали и расипали.

На стр. 012 помиње у околини Атине, на путу у Мореју један манастир Свете Богородице, који је, по предању, некаква лепа покајница основала. Тај је манастир ограђен високим зидовима, лепо сазидан, са кубетом на средини, али је напуштеп

у: