Godišnjica Nikole Čupića

132 ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ

Посланство није остало у Јагодини дуже но што треба за обичан одмор, ма да су друга страна посланства иначе чинила. И ту се пратња сменила. Свака јањичарска дружина има засебну и различиту гаставу, да би се од осталих разликовала.

Октобра 1-ог посланик је, за четири сата пута, отишао до Параћина. Пут је био леп, раван, једнак. На средини пута између Јагодине и Параћина прелази се Морава, и посланство је то извршило газећи без скеле, која се овде држи за прелазак преко реке.

Октобра 2-ог провело се вас дан у Параћину. Било је то потребно и због мењања кола, којих беше 21, на којима је преношен пртљаг послаников од Београда, и да би се међу Портиним изаслаником и онамошњом влашћу утврдило шта ће се дати тамошњим поданицима Грцима,) и да се нареди што „треба за храну до Ниша. Добар део дана употребљен је на распоредне заповести за храну до Ниша. Том приликом се дознало како пролазак само једног јањичарског официра, који носи какву год наредбу Портину, стаје становнике скоро 300 гроша, и то само становнике хришћане, јер тих терета, Турци не сносе, него их све претурају на своје. поданике, хришћане, које тако зову и према томе с њима поступају. По томе је лако израчунати шта стаје пролазак већега лица од достојанства, које путује с великом пратњом и има права на путне потребе. С тога у овим крајевима Србије можете видети само несрећне сељаке грчке“) и остале где

ђ) Тако се помињу правосдавни Срби, Нап. преводника.

2) Читај православне. _Нап. преводника.