Godišnjica Nikole Čupića

ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ 153

стењу под теретом најгрубљега притиска; њима се род зноја њихова отимље пре него што га јеи земља сама до потпуне зрелости довела.

Недалеко од Параћина налазе се старе границе, утврђене уговором пожаревачким од 1718. Изгледа да је то поток који се прелази некако на половини пута; барем нема ништа згодније да обележи границу, а ту врету граница Турци увек најволе.

Октобра 3-ег прошло је посланство лепим путем између шума, прилично отвореним, у Ражањ (Казећах), рђаво село, окружено брежуљцима. Какво место — онакав и стан. Његова Преузвишеност је имала једну собу при земљи, која се од кошаре разликовала само траговима некаквога пређашњег димњака. Остала господа су преноћила у врло прљавој кавани, на којој су била ћерчива с изрешетаном хартијом, а по којој је ветар свирао како је хтео.

Све се то може просто поновити и за путовање 4-ог октобра које се зауставило, после + сата хода, у Алексинцу.

Пошавши из Алексинца у среду 2-ог октобра, ишло се неко време покрај Мораве. Остатак је пута брдовит и испресецан брежуљцима, и места су с једне стране прилично отворена. После десет сати путовања стигло се у Ниш (Хазза).

Мало испред те вароши, која је једна од најзнатнијих у Србији, изађоше на сусрет Његовој Преузвишености јањичар-ага и муселим, сваки са својом свитом, са гардом пешака јањичара без оружја, друкчије него што се то дотле чинило. При уласку Његове Преузвишености пуцали су топови, и прешавши мост на Нишави и гадне улице подграђа