Godišnjica Nikole Čupića

158 ПУТНИЧКЕ БЕЈЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ

притрчавали су у гомилама ка колима г. посланика пи пратње његове, просипљући на људе шакама, жита, с намером да се покаже изобпље п да се пожели, с извесним малим интересом, свако добро путницима.

Из Ихтимана отишло се октобра 15-ог у Бању, гадно сеоце, јадније и прљавије од свију које смо довде прошли. Пут је да се гори помислити не може. Пошто је посланство путовало три сата места, наишло је с десне стране пута на више извора сумпорне воде, који бију из стене и тако су врели да се у њима јаја могу обарити. У Бањи имају од те воде два купатила али умерено врућа, тако да је у њима могућно купати се.

И у том су месту промењена кола, а јањичарска пратња спаде на пет људи.

Октобра 16-ог прошло је посланство кроз Киздервен (КазЧегуепф) путем још далеко мање употребљивим него што беше онај до Бање. Тај пут с једне стране граничи камењак, а с друге провала, по дну које вијуга река Марица. Ту је посланетво прешло три четири сата пута врло опасног, који је једва широк колико кола, а земља му се рони и ваља прећи још и два моста ванредно узана. У Киз-дервену г. посланик је био смештен у правој јазбини, у којој и под и ограда беху од осушеног блата. У то јадно склониште светлост је улазила само на баџу и на врата. Са задовољством се посланик 17-ога октобра тога повора опростио, кренувши се за Татар-Пазарџик, који је у доста лепом положају. У тој вароши је живо, и насељење је очевидно; има више памија. Његова Преузвишеност је била пристојно смештена у кући старога војводе, где се донесе на поклон свакојакога воћа, од стране новога војводе.