Godišnjica Nikole Čupića

160" пуУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ

је послу требало бити у толико пажљивији што је у вароши било знака куге.

Октобра 20-ог Његова Преузвишеност је наставила пут до Папазли. До тог села није требало више од четири сата, јер су путови били добри и без тегоба. Примичући се к Папазли, пут опет иде покрај Марице, којој се на десно виде непрегледна поља пиринчева. Овај део је Тракије пријатан, обрађен и прилично насељен.

Октобра 21-ог посланство је отишло у Кајали, ма да је било рђаво време; падала је врло хладна киша са снегом. У том јадном и жалосном селу г. посланик је добио стан гори и од онога у Киздервену. Била је то колиба бугарскога сељака, у коју је светлост улазила само на димњак.

Оутра-дан, октобра 22-ог, по путу на ком је било стопа снега, путовало се за + сата у Семишче. Ту су путници опет имали да се склоне међу четири дувара од блата и ту им је било исто тако зло као и у Кајали.

Октобра 23-ег путовало се вас дан с великом. муком на ноћиште у Херманли. Пре него што се стигне, прође се кроз турско село Узунџову, где се налази лепа џамија, хан и врло добрих купатила. Улазећи у Херманли, прелази се преко каменог моста поузданије озиданог од свију које смо до сад видели. Место ово није тако дивље као Семишче, али ма да има више турских кућа потпуно подесних, изасланик смести г. посланика у колиби онако исто рђавој као што то чињаше прошлих дана, што је могло долазити или од шкомрачења тога човека, или из штедње, за коју се он, разуме се, умео добро наплатити. |