Godišnjica Nikole Čupića

172 писмо КНЕЗА НИКОЛЕ ВАСОЈЕВИЋА

Пароход „Францеско 1“ јест један из најпишнији пароходах, које сам мого досада видјети, и он, као и сви прочи, дијели се на три одјеленија. Перво одјеленије опредјелено. је за високи степен људи, као за Краља, за Књазеве, Графове и високо благородство. Овде је све кадифом севиленом постављено и златом исписано. Второ одјеленије опредјелено је за свакога, тко је у состојанију да плати; а трети за пуку сиротињу. — Ја, као књаз, занимао сам прво мјесто у первом одјеленију, наравно, скупо ме је стало, но није могуће било бити иначе, јер почти ева просвјештена Европа, која дјејствително, и ако има истинито поњалије о стварима, мисли, да су паре и богатство рођени с титлама. — Вјетар је био јужни и противан. Ја сам бљувао, и е' мојом великом жалошћу заборавити нећу, да нисам могао да ручам, будући је ручак баш књажески сварен био, двадесет и пет јела било је свега вкусно приправљени. — Овде сам се ја споменуо мога сина а Вашег брата Књаза Свјетослава, који радо за оваким трапезама сједии премда ми се глава вртила, нисам могао не засмјејати се, погледавши на толика вкусна јела, знавају ћи сластољубије Свјетославово. Впрочем море, које не мари ни за Књаза, ни за јела, принуди ме удалити се от трапезе пи послије тешког бљувања, отправи ме у свилену постељу, у којој сам слатко ноћ провео.

Утром рано, кад се дан указа, указа ми се и Оицилија и Калабрија, а пред нама један уски пролив. Протревши очи, рекох близу мени стојећему Графу:

— Није ли ово пред нама онај знаменити у баснама пролив мисински, а ово с десне стране Сицилија, а с лијеве Калабрија: >