Godišnjica Nikole Čupića

ПИСМО КНЕЗА НИКОЛЕ ВАСОЈЕВИЋА 744

— Јест, Књаз! одговори Грач.

— Ви се спомињете, Граф, да нам историја и басне много којешта говоре о Харибди и Сцили. које ја не вјерујем, рекох.

— Не, Књаз, Ви у томе гријешите и сушче_ ство Харибдис и Сциле отрицавајући, увређујете истину, будући да и дан данашњи ове двије опасности морепловцам сушчествују; а за љепше увјерити Вас, ако допустите, ја ћу их Вам сад показати, гдје су; но нека се јошт мало приближимо, јер смо далеко.

— Чуветвително благодарим Вам, ГраФ, за Вашу љубезност, стиснувши му руку, одговорих Ја; но време је да. пијемо кафу. Ово је мој обичај, рано.

На златним подносима у позлаћеним кафајницама донесоше кафу. Друштво већ поче устајати; но поскорије окончивши пити, одосмо напред к' носу парохода, откуд рече ми Граф:

— Ево, Књаз, Сицилија е' десне, Калабрија с: лијеве стране, а пролив на средини. Сад имајте стерпјеније, добро разгледајте пред собом, и што год увидите, кажите ми.

Гледам, разгледам сваки и најмањи вршуљак Сицилијеких и Калабријских планинах, разгледам брегове и једног и другог предјела, најпослије бацим поглед и на тихо море и на пролив, и видим при бријегу Калабрије једно село, близу којег јасно се видјаше да нешто кипи по мору; а с' десне стране видим једну дугачку ниску песчану косу, која као на подобије серпа из Сицилије угнула се у пролив; на крај ове косе наоди се једна висока, на подобије звонаре башња (кула), а не далеко от ње у проливу баш против оног више реченог села калабријског видјаше се један вир, кој воду у себи

-