Godišnjica Nikole Čupića

174 ПИСМО КНЕЗА НИКОЛЕ ВАСОЈЕВИЋА

пијаше; а далеко от нас напред при брегу Сицилије указа се нешто бијело, које сам ја за Месину узео.

— Е добро, Граф, рекох; ево ја сам сад све разгледао, но ни Харибде ни Сциле видио нисам.

— Не, Књаз! Ви сте их видјели. Но сад молим Вас, што сте по мору примјетили, кажите ми, да Вам истолкујем.

— Е добро; шта је то што ври при оном селу калабријском

— То је, одговори Граф, Сцила, и оно, што Вам се чини да ври, није друго ништа, него морска пјена. И оно исто село зове се Сцила. Сцила није друго ништа, него просто вртлог морски при чињајеми вјетрами и теченијами двух мореј једно у друго; вртење воде овде је тако силно, да највећи кораб, који би у тишини имао несрећу бити близу њега, бива као гвожђе магнетом притегнут к' оним крутим каменим бреговима, гди ријетко који уцјељава, развје при великом вјетру.— А онај вир, што десно от нас остаје, он је она славна у повјестници Харибдис. Впрочем она није толико опасна, као СОцила у време тишине; ако и наиђе на њега кораб, то осим једног вртења друго му ништа учинити не може. Впрочем за мале барке и чунове он је веома опасан, одма их прогута. Ове године имали смо два несрећна примјера опасности Харибде и Сциле. При Сцили усред тишине разбио се јео брег један грчки кораб; а Харибдис је прогутала, двије велике барке с" људма, које из Палерма идјаху у Мисину. При силном вјетру ове опасности ишчевавају. — А тди је Мисина' запитах ја.