Godišnjica Nikole Čupića

196 ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У БОЦИ КОТОРСКОЈ

владаоца из дома Драгомировића, и спојивши Зету са Рашком. |

Стефан Немања, родивши се у Рибници у Зети, би тамо крштен по обреду латинске цркве; али, доспјевши у Рашку, исповиједаше послије све до своје смрти (1199) православну вјеру. Стефан Шрвовјенчани пак бијаше одмах с почетка православан; уза све то прими краљевски вијенац из Рима од папе Хонорија ПТ. године 1220. По томе излази, да је у оно доба још владао неки вјерски утраквизам, а да диоба цркве хришћанске на Источну и Западну, која је настала године 1054, у Српској Земљи још није извршена била.

Вјерници латинске (католичке) и грчке (православне) цркве у Зети признаваху папу; а православни у Рашкој признаваху патријарха Цариградског (који тада пребиваше у Никеји) за свога црквенога поглавника — све дакле још по старој подјели и опсегу јурисдикције овиг двају тришћанскиг па. тријарата.

Међутим бијаше настануо велик преврат на Балканском полуотоку. Креташи што пошли бијаху на Палестину да ослободе гроб Христов из руку невјерника, изневјерише се првој племенитој намјери својој, те изненада нападоше и освојите Цариград. Протјеравши византијскога цара и православнотга патријарха, основаше тамо Латинско Царетво, које потраја од године 1204. до 1261.

Цар и патријарх склоне се у Никеју у Малој Азији.

Срби не хдједоше признати новога латинскога патријарха Цариградског, који се тамо преко сваке правице намјестио био, већ прегоше да поред др-