Godišnjica Nikole Čupića

ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У БОЦИ КОТОРСКОЈ 197

жавне независности стеку и самосталност православне цркве своје.

Брат Стефана Првовјенчанога, Сава, пође у Никеју, те изради у грчкога цара Тодора Ласкара и патријарха Манојла да се установи самостална, архијепископија за сву Српску Земљу. Патријарх Манојло затим посвети Саву Неманића године 1219. за првога архијепископа нове автокефалне травославне фркве српске.

Чим бијаше постигнута самосталност Српске Цркве, основаше краљ Стефан Првовјенчани (1196 — 1227) и Св. Сава (1169—1236), уза стару епископију Рашку, још седам нових епископија. Архијепископска столица бијаше у манастиру Жичи (послије у Пећи).

Осам српских православних епископија тада бијаху :

1. зетска, са столицом на Превлаци (садашња митрополија Цетињска).

2. Хумска, са столицом у Стону (данашња митрополија Мостарска).

8. Хвостанска, са столицом у Пећи. Будимљанска.

Рашка.

Топличка.

Моравичка.

„Дабарска, са столицом у манастиру Бањи (данашња митрополија Сарајевска).

Зетска и Хумска епископија бијаху на земљишту артијепискошпије Барске. Према томе видимо, да је тек онда укинута јуриедикција архијепископа, Барског над славенским манастирима, и свећеницима грчкога обреда у приморској Србији, и да је тим спроведено коначно оцјепљење и уређење право-

оо га ол