Godišnjica Nikole Čupića

906 ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У БОЦИ КОТОРСКОЈ

У дане посљедњих двају Балшића бијаху митрополитима Арсеније, па Давид (између 14051417),. који имадијаху своју столицу у манастиру. Св. Богородице у Шестанској Крајини.'“ О Арсенију има народно причање, да је ходио у Млетке, гдје му на пријевару дадоше да пије отрова, те на по-.. вратку дома умре на броду. Укопаше га на Превлаци, а послије га пренесоше у Црну Гору, а напокон у Косијерево у Херцеговини.

Ратовање Баошино настави ујак његов деспот Стефан Високи (1389—1427), који одашаље војску под заповјеђу Бурђа Вуковића Бранковића у Зету. Напокон дође до мира и уговора од године 1428, који би допуњен и ратификован године 1426.

Српском деспоту припадаше у Доњој Зети: Дриваст, Бар и Будва. Уз Будву свакако припадаше Србији и Превлака, Луштица и Солила, која прије Баотина бијаху. За Грбаљ, који је од старине био посјед града Котора, каже се, да та Ђурађ Вуковић има предати Млечићима.'“ Оток Св. Гаврила (Страдиоти) мора да је остао у рукама Которана, чији и отприје бијаше, а о чијем се уређењу бави одлука Вијећа которскога 1894 године,“

У вријеме ратовања између године 1419 и 1428, биће да су Которани захватили њеке земље зетскога митрополита — можда Богдашиће, па и саму Превлаку —- те се стога у истоме миру наређује: да се распра у погледу митрополита и цркве Св. Михаила, и међа града Котора преда суду добрих људи.“ По свему, рекли бисмо, да се тим миром успоставио у которском заливу стад, који је био између 1412 и 1419.

Одређења у анексу од године 1426, која се тичу православне цркве, гласе: Исто смо изјавили,