Godišnjica Nikole Čupića

ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У БОЦИ КОТОРСКОЈ 207

-- Р—

да Митрополит јурисдикцију и обичаје узима за све цркве славенске вјере, како по језеру (Скадарском), тако и по другој земљи предреченога господства (млетачкога), како то бијаше у вријеме господина Ђурђа Страцимировића и господина Баоше; под увјетом, да речени Митрополит не може постављати никаквог игумана у цркву Св. Петра од Обале, ни у цркву Св. Михаила под тврђом Уцињском, без дозволе ректора Скадарскога и Уцињскога.“' Из овога се уговора види, да су се прилике у Зети већ биле промијениле; Млечићи се бијаху осилили, те сада би требито погађати се о правима митрополита Зетскот.

Томе насупрот о католичкој цркви сад ни по. елије никаква помена нема у српско-млетачким уговорима. Она је била, под благом и праведном српском владавином у Зети, свеђ елободна — а и сад оста Бар под деспотом Српеким, а уза њ и опатија Св. Богородице Ртачке.“

Оваки је положај био у Зети све до године 1441. Те пак године изгуби деспот Ђурађ 1. Бранковић своју државу, а кад Турци узеше главну тврдињу српску, Ново Брдо,“ онда наступи метеж и у Зети, гдје се Млечићи и Стјепан Вукчић Косача почеше отимати о тамошње градове. Напокон обладаше Млечићи свом Дбњом Зетом: Будва и Дриваст предадоше им се 1442, а Бар године 1448.