Godišnjica Nikole Čupića

ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У БОЦИ КОТОРСКОЈ 909

повеље српских владалаца, по којима су све земље његдашњега превлачкога манастира тобоже већ у српско доба њихове биле“; а напокон они имадијаху сву корист отуд, е им Млечићи заиста пода"рише земљу Михољскога Збора.“

Которски бискуп и властела настојаваху силом да народ вјером преврне. Млетачка је влада томе повлађивала, како јасно свједочи упутство од године 1446 издано бискупу и ректору которском: нека најбољим начином, који би им се свиђао, огледају да обрате тамошње „шизматике“, али не све одједном, већ полако вјештим начином, да се не би ради множине тамошњих „шизматика“ каква неприлика изродила.“

Колико је гоњена православна црква одмах у прво) десетини млетачке владавине, рјечито износи већ поменута дуждевска повеља од године 1455, у којој се похваљује дјелање которскога бискупа. Бернарда: , враћајући на стотине невјерну и шизматичку чељад у вјеру католичанску, која су се обратила и покрстила, и његовим (бискуповим) сопственим рукама кризмана била, а највише у мјесту Св. Џетра на Градиу испод Мрчевца дијецезе Которске. У тој цркви исти г. Бискуш поставио је једнога католичкога свећеника, као душестаратеља истога мјеста, и сувише села Богдашића, Кавча ч околни“ .“'

Из те интересне псправе дознајемо надаље да су преотете цркве Се. Михамла и Св. Богородице. на Превлаци тодине 1455 још опстојале ; —- разорење њихово извршено је дакле касније.

Љубиша у својој причи Проклети Кам“ наводи годину 1474 као вријеме разорења превлачкога манастира, а то би се слатало са тврдњом Мила-

РОДИШЊИЦА ХУП 14