Godišnjica Nikole Čupića

~) | сл" ~

ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ

величанствене зграде -— гимназије“) и палестреснабдевене великим просторијама за разне врсте игара, купатилима, вртовима и свима могућним потребама.

Од гимнастичких игара, у којима су се вежбали грчки дечаци и младићи, употребљаване су редовно :

Трчање, — с поступним вежбањем на разним даљинама, с оружјем и без оружја;

Скакање, — уздуж, у вис, наниже, преко греде и ужета, преко човека и кров обруч; с места и иза трке; с теговима и без њих;

Рвање, — зарад којега су се обично мазали зејтином (да би удови били еластичнији) и посипали прахом или песком (за боље обухватање);

Песничање, — толим рукама, пли обавијеним кајишима до лактова; Џилитање, — дрвеним моткама или џилитом,

с гвозденим врхом или без врха; погађањем у циљ хоризонталним правцем или бацањем у вис;

Бацање дискоса, — повећег сочивастог котура од гвожђа или бронзе.

Старији младићи морали су се вежбати и у: стрељању луком, борењу мачем, руковању кошљем и штитом, јатању, пливању п веслању — као спремом за војену и ратну службу.

1) Речи ги мназија и гимнастика трчкота су порекла и долазе од речи уоџтог = наги, јер су се ученици у гимнастичким играма вежбали обично нати. У гимназијама било је и нарочитих просторија, „егзедра“, у којима су учитељи и ФилосоФи држали јавна предавања и водили разговоре са својим ученицима о Философији, појезији и другим научним питањима. Гимназија је било у свима градовима грчким, а Атина их је имала у јелинистичко доба четири.