Godišnjica Nikole Čupića

954 ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ

нући се скоро искључиво око вежбања на очвршћењу тела п постизању што веће физичке снаге, издржљивости и хитрине. У Атини, пак, васпитавање је било слободно, а држава је само водила надзор над њим; сурови поступци с децом су искључени; али се и ту поклањала велика пажња гимнастици, јер се сматрало да се тек васпитавањем и тела и душе добија поуздана основа за напреднији живот.

Вежбања у гимнастичким играма извођена су методички, по смишљеним правилима и упутима, распоређена по добу и снази дечјој. Деца и дечаци до 15 година вежбали су се у палестрама, а младићи и људи зрелијега доба у гимназијама. За обучавање у свима врстама гимнастичких игара посто јали-су нарочити учитељи: педотриби п гимнасти.)

Гимназијско васпитавање свршавало се до 18. тодине; тада је младић постајао „ефеб“. Две године ефебскога живота биле су скоро пекључиво посвећене спреми за ратну службу. А у 20. години младићи су постајали грађани, подчињени војним дужностима.

Ефебско доба било је најважније доба у животу грчке омладине. Постати ефеб, значило је постати зрео, пунолетан. То је био и најсвечанији тренутак у животу ових будућих грађана и бранилаца своје отаџбине, — тренутак, који је дечачко доба, делио од доба мушке снаге и лепоте младићске; који је уздизао понос и одважност, одушевља- _ вао на узвишена и племенита дела, урезивао у срца њихова неизгладиве осећаје родољубља, преданости и пожртвовања према отаџбини... У великој свечаности, пред искупљеним представницима и народом,

') „Софисти“ су у гимназијама поучавали дечаке у музици, аритметици, геометрији, астрономији и цртању.