Godišnjica Nikole Čupića

ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ

267

против друге, а негде и рука под руку. Оне су од постанка свога, па све до последњега доба, сматране као најпоузданија средства за унапређење снаге и здравља. Тек последњих година отпочеле су их замењивати и потискивати опет игре, — 0 " којима ће бити нарочито говора. —

Два су карактерна знака шведске гимнастике; један је — њена шростота п природност у кретању, а други — обазирање на физиологију “ тигијену. Научна тенденција њена исказана је овим речима: „Сваки покрет, који није научно одређен по узроку, по анатомским и физиолошким дејствима, по принципу и конзеквенцијама његовим — није гимнастички покрет“.“)

Док немачка гимнастика полаже важност на таква кретања, која се извршују што снажније и на махове; дотле их шведска извршује лагано, по. ступно, непрекидно. У њој се, дакле, не тражи нагло и енергично стезање и грчење мишића, већ њихово лагано истезање и опружање. Друга је битна разлика, што шведска гимнастика одбацује све оне справе, без којих немачка не би могла опстати, а нарочито барне, рекове, трапезе и велике тегове.

Па и оно мало справа, којима се служе у шведској гимнастици, одвећ су просте. То су полуге, хоризонтално утврђене у зиду (Елррепуапа), лестве, гимн. коњ и неколике друге. Употреба је њихова ипак потпуно различна од употребе справа у немачкој гимнастици. Бежбања нису ни у колико атлетска ; то су таква кретања и положаји, код којих је главна пажња управљена на избегавање на-

у) К. Зећептдбт: ВеПехтопз вшг | бапсабоп рћузтуие. Ра118, 1888.