Godišnjica Nikole Čupića

274 ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ

времена трагове умора. Треба се само сетити оних непријатних болова, које осећамо у ногама, пошто смо са стрменога виса силазили. Отуда се многи радије пењу уз брег, него што силазе низа њ, и ако нико не сумња да је пењање уз брег скопчано са више напрезања. То долази отуда, што уз брег идемо лагано и што су тада у покрету снажнији мишићи, са чега пењање можемо дуже издржати; тада се дејство умора лако осећа, али га тако исто лаком нестаје. Силажење низ брег могло би се упоредити с гимнастичким вежбањем на справама, а пењање с природним кретањем мишића, продуженим до заморавања. —

Највећа зла немачкој гимнастици наносе утврђене справе у вежбаоницама, као што су барне („ногари“) и рек (вратило).

Утврђене справе имају две рђаве стране; прва је, што при вежбањима чине отпор увек у истом правцу; а друга је, што се тај отпор ни у колико не мења, не смањује. Код свију вежбања у вишењу и ослањању (5ећуеђеп- ппа Зи ппсеп) има да се савлада отпор целе тежине свога тела. Ну познато је, да мишићи нису код свакога подједнако јаки. Несразмерност између напрезања и умора при истом вежбању различна је према индивидуалности; многи не могу извршивати поједина вежбања и поред највећега усиљавања и најбоље воље.

Физиологија заморенога мишића потпуно је различна од одморенога. Пре краткога времена професор Ктопескет је доказао, да јаке контракције треба разликовати од обичнога грчења, и да оне телу више штете доносе. При сваком напрезању морамо имати на уму, да су односи за мишић све тежи, што је