Godišnjica Nikole Čupića

976 ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ

уздигну — врат и глава све се више увлаче у рамена. |

Мосо вели: „Као физиолог, мислим да могу рећи, да вежбања на барнама нити су практична, нити естетична, нити здрава. Од свију справа, барне су управо највише допринеле да гимнастика промаши свој васпитни циљ и да се развије као атлетска гимнастика“...

Од свију физиолога Лагранж је имао највећи успех у борби против оних гимнастичких справа, које човека приморавају да ноге са земље подигне и да руке носе целу тежину тела. Он је употребио хумористички израз: да ће наша данашња гимнастика вратити човека у оно првобитно стање, у коме је на дрвећу живео, — назвавши немачку гимнастику „мајмунском“. ;

„Каже се, вели Мосо, да се анатомска разлика између човека и мајмуна находи у мозгу. У свом спису о „Склопу човечјега тела“ (1893.) доказао сам, да се у склопу карлице налази карактеран знак. Овде додајем још даље, да је битна разлика између човека и животиња у томе, што ни код једне од њих није дебело месо толико развијено, колико код ч0века. То је последица нашега хода на две ноге, јер дебело месо састављају мишићи за сеђење, који такав ход чине могућним. Мајмуни су у стражњем делу знатно тањи и лакши. Па ипак, при пужењу и вишењу, служе се поред руку и ногама; а сем тога природа их је обдарила (као да је находила да ова средства нису довољна) још и репом, који. је такође способан за хватање, те помаже да се таква кретања извршују. Из тога излази, да ни за саме мајмуне то није викако просто и безопасно вежбање, да тежину свога тела у вишењу одржавају