Godišnjica Nikole Čupića

ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ 4,

једино рукама, кад им је сама природа за тај циљ дала у помоћ и доње екстремитете и реп... Ми, пак, имамо само руке за дизање целе тежине свога тела на гимнастичким справама. У природи нема примера за таква напрезања снаге, каква од нас тражи немачка гимнастика !“...

Из свега се види, да је најтежа погрешка немачке гимнастичке вештине у томе, што у њој нису узети у рачун: природна особина човекова и физиолошки закони кретања.

+:

„Кад једнога од најславнијих лекара талијанских запитах за оцену о гимнастици, добих одговор: да је већина најбољих гимнастичара, које је он познавао, помрла од јектике. То ће рећи: снага и јачина са свим су различни појмови“. (Мосо).

Највећи физиолог старога доба, Гален, још је пре 16 векова писао о атлетекој гимнастици, коју је имао прилике да проучава као лекар атлетске школе у Риму. Говорећи о болестима, којима су атлети подлежни, вели: Сутпазиса аа4 заптајет ретесшоза езб,— као доказ, да се велики развитак, који мишићи добијају непрестаним вежбањем, не може никако сматрати као знак здравља.

Телесна вежбања римских грађана не имађаху ничега војничког ни атлетског; састојала су се већином у играма, а нарочи:о у игрању лоптом, и служила су само као забава и опорављање у доколици и одмору. Да Римљани не имађаху ни у колико страсти за атлетском гимнастиком, види се и по томе, што су атлети већином били странци. Дивило им се, плаћало и а али их иначе нису много уважавали.