Godišnjica Nikole Čupića

283 ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ

8. Данашљња се гимнастика врши у затвореним просторима, собама и ходницима, који су често нездравога, покваренога ваздута, одвећ тладни или прегрејани и без довољне светлости. Императивна је потреба да гимнастичка вежбања буду у слободном ваздуху, у пољу, на ливади, у зеленилу, под јасним и животворним зрацима сунчаним. Имајмо | на уму сеоски свет и земљораднике, који се крећу и раде у слободном ваздуху и који, поред свију других незгода и оскудица животних, показују већу издржљивост од нас варошана у подношењу свију спољашњих тешкоћа, а нарочито у војничкоме животу.

4. Гимнастика не сме бити једнострана, кад што је немачка, у којој је главна пажња обраћена на мишице. Саме, ма колико развијене мишице, не чине снагу тела, пре му могу служити на слабост. Не сме се заборавити на ноге, на срце и плућа, на цело тело. Игре, у којима се трчи и у којима се огледају хитрина, поузданост, слободно кретање, корисније су за развитак тела него и каква гимнастичка вежбања. Треба узети за углед стару, грчку гимнастику, па неговати слободне, дечје и народне игре, и то нарочито оне, у којима се вежба и заморава цео организам.

5. Главна је особина код гимнастике са справама, што су јој кретања атлетска, што су грчења мишића снажна пч на махове. Физиолошки је доказано, да су таква кретања опасна и шкодљива за, организам, за срце, плућа и друге његове органе. Напрасна и снажна напрезања морају се избегавати. Снага мускула и крепост тела различни су појмови. Задатак гимнастике не сме бити у прекомерном развијању мускула зарад дизања што већих терета; она мора припремати тело за дуготрајнији механички