Godišnjica Nikole Čupića

ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ 289

рад без великих напора, јер то чини драгоцену особину његову у свагдашњем животу.

6. Гимнастичке сшраве, а нарочито утврђене, понајвише су допринеле да се гимнастика развије у атлетску. Сви се Физиолози слажу у осуди таквих справа. Барне, рекове, трапезе и велике тегове треба сасвим избацити из вежбаоница; а тиме истиснути и она штетна вежбања у вишењу и ослањању, у обртању и превртању, у којима руке имају да носе целу тежину тела; таква су вежбања неприродна; она се виђају само по циркусима и гимнастичким вежбаоницама; њих је Лагранж подесно назвао „мајмунском гимнастиком“. Од справа се могу задржати само оне, које потпомажу Физиолошка кретања тела.

“. Команда, постројавање у колоне, симетрија _—- чине немачку гимнастику примамљивом. Али и њих, као и све друго, што нагони на дуготрајну укрућеност и што производи напрасно трзање и грчење мишића, треба избегавати. Маршевање, пак, показало се као једно од најкориснијих гимнастичких вежбања. ПО. Коб!оћ је доказао, да се маршевањем шири грудни кош и увећава животна моћ. Професор Катћбе је потбрдио, да је код животиња, које се више крећу, и срце веће, и да је највеће код срне, која је непрестано у трку и скоку.

8. Гимнастика није „одмор“ већ умор. Само, она не сме бити умор за поједине групе мишићне; она треба да буде општи умор за цело тело, постигнут поступно и лагано; онакав умор, какав се постиже маршевањем, трчањем, скакањем, пливањем итд. умор пријатан и подношљив, којега брзо и нестаје.

ГОДИШЊИЦА ХУП 19