Godišnjica Nikole Čupića

290 ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ

9. Гимнастика је до последњиг дана била једино средство за физичко васпитавање омладине у школама. Али она није довољна за потпуно извршење тога задатка; и с тога може остати само као споредно и помоћно средство у васпитавању. Она може бити само допуна играма и слободним кретањима на чистоме ваздуху. За оне, којима је цело време заузето послом њихова позива, какав је случај често код чиновника и занатлија, може се препоручити „собња гимнастика“, с претпоставком, да се пажљиво употребљава; они морају поклонити пажњу упутима шведске гимнастике, предузимати умерена и поступна кретања, избегавајући јака и прекомерна напрезања, која вазда шкоде, а највише онима, који нису за њих довољно епособни ни снажни.

у

Овоме ћемо додати још и ове речи Моеове:

„Гимнастика је уведена као накнада за оскудно телесно кретање. Она није физиолошки или природни метод, већ вештачко средетво, којим се хоће да помогне оскудици, што је тело трпи некретањем, и ми не смемо ништа вештачко нудити онде, где је сама природа довољна да одржи победу. А да бих ову мисао боље објаснио, послужићу се упоређењем и рећи: Гимнастика није храна за телесно васпитавање, већ лек — медицина. Она је у школама стварно и примењена као лекарија, одређена на то, да се до крајњих граница скрати време, које је требало одредити за телесни развитак. АЛИ, лекарију треба употребљавати само у изузетним случајима, а никако је не нудити као храну, као свагдашње јело. Лекарија по каткад чини да тело оздрави; али се лекаријом тело не може хранити“.