Godišnjica Nikole Čupića

ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ 991

Не можемо пропустити а да овде не наведемо и оне речи овога знатног физиолога талијанскога, којима пропраћа своје упуте земљацима у питању о гимнастичким реформама у Италији:

„Моћ издржљивости нашега организма резултат је многих телесних Функција. Дожа, пљућа, срце, нервни систем, органи за варење, поуздано су сви важнији од мишића. С тога се вежбању мишића не сме дати надмоћни значај у телесном васпитавању. Треба предузимати маршеве на лепом времену, купање, телесна кретања, трчање и све што тело заморава и при чему се организам лагано троши, да би му у бољим атмосферским приликама, у таквој околини, која животни процес подстиче, накнадили оно што је кретањем изгубило: — ето, то чини основ праве и добре гимнастике...

„ То је питање, које данас треба узети у рачун у телесном васпитавању. Гимнастиком, како се она данас по школама предаје, неће наша деца бити снажна, чврста пи издржљива; и крајње је време да се она преобрази. Сваки човек, који добро мисли, требало би да се осећа позван, да и речју и делом утиче на снажење омладине, на њену ведрину. Отаџбинска љубав и грађански осећаји треба да нас одушеве за реформу гимнастике“.

Француски физиолог ЉМатеџ најзнатнији је од данашњих физиолога, који се бавио кретањем и гимнастичким вежбањем. Навешћемо ове речи његове:

„И са самог војничкога гледишта, природна гимнастика јесте непосредна припрема за специјалне примене.

„Несрећом, буџетске потребе одвећ често осуђују општине на нагомилавање ученика по узаним

19%